Ako se vratimo samo 30ak godina unazad, bela boja nije bila tako privlačna kao danas. Bilo bi pogrešno reći da nije korišćena. Pretpostavljamo da su količine potrošnje bele bile slične današnjim, ali medijska pažnja koju bela boja ima danas je bez premca.
Početkom 2000. godine počinje primena bele boje u prvim UV štampačima. Nakon toga, u rastvaračima i lateksu. Danas je bela boja dostupna i u HP Indigo electroink tehnologiji i u elektrofotografiji u obliku praha. Iako je već prošlo 30 godina od uvođenja bele boje u Durst Rho 160 W Plus – štampač iz vrhunske lige brendova, bela boja i dalje ima posebne zahteve za održavanje ili primenu.
Održavanje bele boje zavisi od tehnologije u kojoj se koristi, podloge na koju se nanosi, proizvođača koji će vam tehnologiju prodati i mnogih drugih detalja koje smo želeli da opišemo iz više različitih uglova.
„Najveći uzrok problema sa belom štampom stvara operater. Redovno čišćenje i održavanje potrebnih mikroklimatskih uslova u prostoriji sprečiće 90% problema koji se javljaju kod bele boje“, kaže nam Ivica Ciboci, vlasnik kompanije Patrinus Digital.
Bela boja od UV do DTF
„Sećam se bele boje iz prvih DTG štampača. To je bilo pre oko 15 godina. U to vreme nisam imao potrebu da ulazim u ovu tehnologiju jer je moje radno mesto bilo vezano za servis Mimaki štampača koji još nisu koristili belu boju. Moj prvi susret sa belom bojom bio je početkom prošle decenije. Prodali smo prvi Mimaki UV desktop flatbed štampač bele boje u Virovitici. Zanimljivo je da je ovaj štampač i danasu upotrebi.
Ova tehnologija je zasnovana na glavama za štampanje od oko 10 pikolitara zbog belog pigmenta, koji je bio znatno veći od CMYK pigmenata. Današnje bele boje su se znatno promenile. Imaju manje pigmentacije i mogu se gurnuti preko glava štampača sa vrlo malim mlaznicama.
Tih godina počinje masovna prodaja malih UV štampača koji su imali dva kanala rezervisana za belu boju. Druga dva kanala bila su namenjena za lakiranje, a ostala četiri za CMYK. Ni danas se tu ništa značajno nije promenilo, osim što kod bržih štampača sada imamo odvojene glave za belu i odvojene glave za CMYK, što značajno ubrzava proizvodnju.
Nakon UV štampača, Mimaki i Roland su počeli da uvode belo mastilo u rastvarače. Kasnije je HP stigao na tržište sa lateks štampačima bele boje. Danas, međutim, uglavnom servisiramo DTF štampače i to je tehnologija za koju bih mogao reći da troši najviše bele boje u odnosu na ostale pomenute tehnologije“, objašnjava g. Ciboci.
Koja je razlika između belih boja u pomenutim tehnologijama?
UV bela boja je najmanje zahtevna za održavanje. Rastvarači i lateks boje se fiksiraju temperaturom, odnosno isparavanjem rastvarača ili vode. Kada se štampač zaustavi, usled uticaja temperature okoline, rastvarač ili voda ispari, a sistemu za štampanje je potrebna dodatna briga da se glava štampača ili neki drugi deo kroz koji prolazi mastilo ne osuši. U slučaju UV boja, potrebno je zaštititi rezervoar boje od uticaja svetlosti, što može poslužiti kao okidač za početak polimerizacije i očvršćavanja boje. Ako nemamo svetlost oko farbe, ona će biti pasivna i stvarati minimalne troškove održavanja.
Rastvarač je najmanje poželjan kod bele boje. Isparava na mnogo nižim temperaturama od lateksa. Solventni štampači bele boje, a bilo je i zlatnih i srebrnih, nisu našli svoju tržišnu nišu. UV mastilo se pokazalo efikasnijim i danas ozbiljniji proizvođači nude roll-to-roll štampače na bazi belog UV mastila.
Pokrivnost bele
Pokrivnost bele boje sa lateksom i UV je bolje u poređenju sa rastvaračem. UV i lateks štampaju pigment na površini, dok rastvarač ulazi u strukturu materijala i gubi vidljivost. Specifičnost UV boja je u tome što štampanjem više slojeva bele boje dobijamo 3D efekat, ali i jaku zasićenost koja je neuporediva sa navedenim tehnologijama.
Štampanje više slojeva bele boje ima i negativnu stranu – značajno usporava brzinu štampanja, ali i troši znatno veće količine bele boje u odnosu na jednu od boja iz CMYK palete.
Gruba kalkulacija štampe na malom UV štampaču bila je – 0,20€ cena bele boje i 0,20€ cena svih ostalih boja (CMYK) po jednom štampanom UV stolu dimenzija 30x42cm. U količinama boje, to bi bilo oko 8l CMYK u poređenju sa 10l bele koja se koristi u istom vremenskom intervalu. Iako se nekima ove brojke mogu učiniti velikim, često je to bila godišnja potrošnja manjih korisnika UV štampača koji su imali ulične print shopove.
Ceo članak je dostupan u onlajn izdanju Print Magazina. Pročitajte ga ovde.
