Inkjet tehnologija jedna je velika grana grafičke industrije u kojoj kineski proizvođači postepeno podižu kvalitet, ali i dalje ostaju korak iza etabliranih brendova kada je u pitanju stabilnost i podrška.
Tehnologija koju su Kinezi „savladali“ je inkjet, gde možemo svrstati eko-solventne, sublimacione, pigmentne i UV štampače. Pored mehaničkih komponenti, ovi uređaji koriste sofisticirane sisteme pumpi i ventila za kontrolu fluida i tokom štampanja dolazi do značajnih oscilacija u vakuumskom pritisku.
Tu nastaje najveći problem. Korisnici ovih kineskih tehnologija često se žale na nestabilnost tehnologije, posebno u industrijskim uslovima rada. Jedan od glavnih uzroka leži u upotrebi kineskih boja. Naime, one često stižu do evropskih kupaca pre isteka roka trajanja ili su oštećene zbog loših uslova transporta. Takva boja ne zadovoljava grafičke standarde i uzrokuje kašnjenja u proizvodnji.
U low-entry segmentu konkurencija raste, ali po kojoj ceni?
S druge strane, kineski proizvođači su se snažno pozicionirali u segmentu low-entry digitalne štampe iz rolne i štampe na objekte (npr. UV printeri). Ovde se takmiče sa brendovima kao što su Brother, Canon, Epson, HP, Mimaki, Mutoh, Roland i Fujifilm, ali sa vidnim razlikama. Tradicionalni proizvođači u ovom segmentu stoje iza svojih proizvoda odličnom servisnom mrežom, brzom isporukom boja i potrošnog materijala, ali pre svega stabilnošću tehnologija koje prodaju. Iako su kineski štampači 30 do 40% jeftiniji, razlika u ceni ne opravdava dugoročne rizike. Kineski „no name“ štampači sa još većom razlikom u ceni mogu biti posebno rizični. U takvim slučajevima preporučujemo dodatni oprez.
UV štampači: 50% niža cena – ali sa više manuelnog rada
U segmentu UV štampe na objektima, kineski proizvođači dodatno snižavaju cene. Identične konfiguracije mogu biti i do 50% jeftinije od onih koje nude renomirani proizvođači. Ali takve cene dolaze sa kompromisom: manji broj senzora znači da su procesi više manuelni – od čišćenja sistema za štampanje do podešavanja visine.
Napredniji kineski modeli koji uključuju više automatizacije i senzora u cenu već se približavaju poznatim brendovima. Razlika ostaje u segmentu servisa i podrške. Kinezi pokušavaju to da nadomeste onlajn podrškom, što je prihvatljivo za male proizvođače koji imaju viška vremena za samostalan servis. Za ozbiljnije proizvodne kompanije, ovo je gubljenje vremena koje bi operater inače utrošio na štampu.
Elektrofotografija – kineska granica (za sada)
U oblasti digitalne štampe iz tabaka, posebno u tehnologiji elektrofotografije, kineski proizvođači još uvek nisu ozbiljni igrači. Reč je tehnološki najzahtevnijem segmentu, koji kombinuje sofisticiranu i složenu mehaniku i softver. Na tom polju i dalje dominira „velika petorka“: Canon, Fujifilm, Konica Minolta, Ricoh i Xerox. Zanimljivo je da kineski proizvođači pokušavaju da uđu u visokoproduktivni segment digitalne štampe iz tabaka u B2 (ili većem) formatu sa visokoproduktivnim UV single-pass printerima. U tom delu, pored već pomenutih pet, nalazimo i brendove kao što su Durst, Koenig & Bauer, HP Indigo, Kyocera i Xeikon. Ali taj segment, iako visoko produktivan, mehanički je znatno jednostavniji u poređenju sa elektrofotografijom. Ink jet je tehnologija u kojoj Kinezi više nisu početnici, ali još nisu ni ravnopravni rivali.
U sledećem newsletteru sledi priča o industrijskim proizvodnim linijama (flekso štampa, lepkovi…).
