Na Grafičkom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu prošle godine je završen petogodišnji projekat upotrebljivosti nedrvnih vlakana u grafičkim proizvodima. Kako nam je u razgovoru rekla vanredni profesor Dr Irena Bates, sa Grafičkog fakulteta i rukovodilac projekta, reč je o projektu koji je nastao iz doktorske teze vanredne prof. Dr Ivane Plazonić sa Grafičkog fakulteta, u okviru kojeg je razvila radove sa vlaknima žitarice od slame. Projekat je bio dalji korak u kome je fokus bio na štampanju, kvalitetu i
upotrebljivosti pomenutih papira za grafičke proizvode. Zanimljive rezultate prof. Bates nam
je otkrila u razgovoru, a više o projektu možete pogledati na sajtu https://zaklada.grf.hr/
Za početak nam recite šta je bio cilj projekta i ko je sve učestvovao u njegovoj realizaciji?
Cilj projekta, čiji je puni naziv „Štampanje, kvalitet i upotrebljivost podloga sa nedrvnim
vlaknima“, bio je da se daju smernice i preporuke za štampanje papira sa vlaknima žitarice
slame: pšenice, ječma ili ljulja, s obzirom na analizu kvalitativnih parametara reprodukcije i
trajnosti otisaka na hemijske agense, pritisak, temperaturu, vlažnost i UV zračenje.
U projektu su osim mene kao rukovodioca projekta učestvovali i već pomenuta prof.
Plazonić, i moje kolege sa Grafičkog fakulteta, vanr. dr Maja Rudolf, docent dr Katja Petric
Maretić i dr Valentina Radić Seleš i vanr dr Mia Kurek sa Prehrambeno-biotehnološkog
fakulteta u Zagrebu.
Šta su pokazali dobijeni rezultati? Da li je moguće postići kvalitetnu reprodukciju svim
tehnikama štampe na papirnim podlogama sa nedrvnim vlaknima?
Rezultati projekta su pokazali da papiri sa vlaknima slame žitarica postižu skoro isti ili bolji
kvalitet reprodukcije svim tehnikama štampe, digitalnom, ofset, fleksografskom,
bakroštampšom i sitoštampom, kako konvencionalnim tako i UV bojama, kao i upotrebom
papira od recikliranih drvnih vlakana. Naravno, važno je pronaći pravi odnos između
nedrvnih i drvnih vlakana kako bi se postigao željeni rezultat.
Šta su nedrvna celulozna vlakna i od čega se prave?
Nedrvna celulozna vlakna su celulozna vlakna koja se ne dobijaju od drvnih sirovina i mogu
se grubo podeliti na: poljoprivredne ostatke (šećerna trska, stabljike kukuruza, stabljike
pamuka, pirinčana slama, pšenična slama, slama žitarica), prirodno rastuće biljke (bambus) ,
esparto, trska, sabai trava, papirus, slonova trava, invazivne strane biljke) i nedrvne kulture
koje se prvenstveno uzgajaju zbog vlakana (liko vlakna, vlakna od lišća, vlakna semenske
opne, ramija, pamučna vlakna, kenaf, abaka, juta).
Po čemu se razlikuju od drvne celuloze i koje su prednosti i mane pročitajte u onlajn izdanju
Print Magazina.
