Tekstilna industrija u Evropi neosporno ima dugu tradiciju i istorijsko priznanje. Usled čitavog niza okolnosti i globalnih trendova poslednjih decenija neopravdano je izgubila na značaju. Međutim, sudeći po onome što je rekao g. Dirk Vantigem, generalni direktor Udruženja Euratex (European Textile Association), Evropa je na dobrom putu da vrati značaj tekstilnoj industriji.
Inače, Euratex je organizacija koja predstavlja celokupnu evropsku tekstilnu i odevnu industriju. Sedište je u Briselu i okuplja 190.000 tekstilnih kompanija. Glavni cilj organizacije je da promoviše i štiti tekstilnu industriju unutar Evropske unije.
„Mi smo predstavnici biznisa i lobistička organizacija koja predstavlja oko 160 hiljada tekstilnih i modnih kompanija u EU. Delujemo preko naših članica, nacionalnih udruženja tekstila i odeće na nivou EU 27, ali su u aktivnosti uključene i Norveška, Velika Britanija i Turska. Naš cilj je da budemo glas čitave industrije ovde u Briselu kako bismo bili sigurni da su evropska politika, odluke i zakonodavstvo podržavajući u smislu konkurentnosti evropske tekstilne industrije“, kaže g. Vantigem.
Kako biste opisali trenutnu poziciju tekstilne industrije na evropskom tržištu?
Pre svega, treba istaći da tekstil nije velika industrija u Evropi, ali je, s druge strane, u poslednjih nekoliko godina prepoznat kao važan element evropske privrede. To je postalo jasno pre tri godine tokom pandemije kada je predstavljena nova evropska industrijska strategija, čiji je cilj da se pronađu načini da se evropska industrija uopšte učini konkurentnijom i da se proizvodnja zadrži u Evropi kako bi što manje zavisila od proizvoda sa udaljenih tržišta.
Prilikom izrade nove industrijske strategije definisano je nekoliko prioritetnih sektora, među kojima je jedan tekstilni. Ovo je znak da je Evropska komisija prepoznala da je važno podržati i održati jaku tekstilnu industriju u Evropi.
Moram da pomenem i jedan zanimljiv okidač koji je možda tome doprineo, a to je korona. Tada se shvatilo da nemamo proizvodnju maski za lice u Evropi. Ovom činjenicom bili su iznenađeni i poslanici EU parlamenta. Njihovi komentari su tada bili da je neprihvatljivo uvoziti taj komad tkanine iz Kine i da Evropa mora da ima sopstvenu proizvodnju maski. Iako je ovo bizarna situacija, pomogla je da se podigne svest da je važno zadržati tekstilnu industriju i da tekstil mora biti deo nove industrijske strategije.
Dakle, tekstil je danas prepoznat kao važan deo evropske industrije. Ali u isto vreme, tekstilna industrija se suočava sa velikim izazovima, posebno u pogledu ekologije.
Tako je. Sve što se trenutno radi nije nimalo jednostavno. Naš cilj je da održimo konkurentnu tekstilnu industriju, uz istovremeno postizanje održivosti i visokih ekoloških ciljeva.
To je dvostruki izazov. S jedne strane, Evropa kaže, da, tekstil nam je važan i moramo pomoći industriji da ostane konkurentna sa fokusom na inovacije, veštine i investicije. S druge strane, priprema se nova zakonska regulativa koja će naterati kompanije da budu održive. Znači konkurentne, ali održive.
Veoma teška situacija jer kako obezbediti konkurentnost sa energetskom krizom, globalnom konkurencijom, nedostatkom radne snage, ulaganjem u inovacije, ljude i njihove veštine.
Takođe, treba voditi računa da nova zakonska regulativa koja se priprema ne ubije industriju jer ako zakon bude prestrog, mnoge kompanije neće moći da posluju po novim pravilima. Dakle, veoma osetljivo područje za koje treba pronaći dobar balans.
Da li je moguće vratiti proizvodnju tekstila u Evropu? Kako rešiti problem radne snage? Pročitajte intervju koji je sada dostupan i u online izdanju Print Magazina.
