Prvo izdanje sajma Print21 u Sarajevu, održano u trećem mesecu ove godine, još jednom je potvrdilo koliko su sajamski skupovi važni za grafičku industriju. To je jedinstvena prilika da štampari vide ponudu, upoznaju se sa trendovima, upoznaju kolege i konkurente, dobiju ideje… Isto tako, sajmovi su odlična prilika za đake i studente, buduće grafičare. Nemaju često priliku da uče o različitim rešenjima i tehnologijama. Studenti Grafičkog dizajna i Vizuelnih komunikacija Koledža Banja Luka iskoristili su ovu priliku u Sarajevu. Došli su u pratnji svog proaktivnog profesora doc. dr Zorana Gazibarića. Između ostalog, učestvovao je u pripremi edukativnog dela koji se održava u okviru sajma i odličan je poznavalac stanja grafičkog tržišta u BiH.
Dugo ste u industriji i kroz rad u privredi i kao profesor na Banja Luka Koledžu. Kako ocenjujete stanje na grafičkom tržištu u Bosni i Hercegovini? Koje biste glavne probleme izdvojili i koliko se tržište razlikuje od tržišta zemalja u regionu?
U proteklih 20 godina, stanje na tržištu grafike u Bosni i Hercegovini doživelo je mnoge izazove i promene. Konvencionalne štamparije su u većoj ili manjoj meri prihvatile nove digitalne tehnologije. Manje štamparije koje nemaju tendenciju rasta u potpunosti prelaze na tehnologije digitalne štampe. Ulaganjem u nove tehnologije masovne proizvodnje, konvencionalne štamparije dobijaju karakter konkurentnih evropskih štamparija.
Štamparije za proizvodnju i štampanje ambalaže jasno se razlikuju od štamparija za štampanje knjiga. Segment umnožavanja postupkom elektrofotografije i srodnih tehnika u formatu cut sheet pokušava da se pozicionira u proizvodnji knjiga samostalno ili u simbiozi sa konvencionalnim tehnikama manjeg formata. Ink jet štampa malog i velikog formata igra značajnu ulogu u štampanju bilborda, brendiranju, car wraping-u, štampi na tekstilu, štampi odeće i slično.
Možda više nego ikada ranije, grafička industrija je povezana sa tekstilnom industrijom. Ovo je takođe snažan potencijal koji prepoznaju i preduzetnici iz tekstilne i grafičke industrije.
Profesor ste na Koledžu Banja Luka, na odseku za grafički dizajn i vizuelne komunikacije. Na osnovu svog iskustva, kako biste ocenili način na koji mladi ljudi danas doživljavaju štamparsku industriju?
Moramo priznati da grafička industrija postaje sve privlačnija za kandidate koji se opredele da studiraju. Grafička industrija je jedinstvena po svojoj interdisciplinarnoj prirodi, au našoj industriji postoje kreativni ljudi i kandidati sa izraženim afinitetom za izučavanje inženjerskih disciplina.
Nove generacije grafičku industriju doživljavaju na jedinstven način koji je prvenstveno uslovljen IT tehnologijama, pa je shodno tome neodvojivo svrstavaju u savremeni multimedijalni prostor. Možda više nego pre, nove generacije traže veće povezivanje i kanale komunikacije grafičkog proizvoda s pojmom proširena stvarnost. Isto tako, u osnovnim inženjerskim delatnostima, mladi su veoma zainteresovani za nove načine naprednog upravljanja, povezivanja i razmene podataka u okviru grafičkih tehnologija. Prema ovim pokazateljima, štamparska industrija doživljava promene koje su podstaknute novim trendovima, a mladi su ti koji unose promene u sve segmente društva, uključujući i štamparsku industriju.
Ceo intervju sa prof. Gazibarićem pročitajte u online izdanju Print Magazina.
