Pre pojave DTF tehnologije, digitalna štampa na odeći bila je ograničena na DTG tehnologiju. Međutim, ona je omogućavala štampu samo na pamučnim tkaninama i zahtevala je skupu opremu i prethodnu hemijsku i termičku pripremu tkanina. Sito štampa i termotransfer preslikači takođe su imali ograničenja. Prva zbog visokih početnih troškova i dugog vremena pripreme, a druga zbog nedovoljne trajnosti štampe, sporosti u radu ili ograničenja vezanih za štampu vektorske grafike.
DTF kakav danas poznajemo počeo je da se razvija u Evropi sredinom prošle decenije. Međutim, tehnološki zamah je dobio 2020. godine u Kini kada se veliki broj tehnoloških kompanija pridružio razvoju. Ključni cilj je bio stvaranje tehnologije koja omogućava visokokvalitetnu štampu na različitim materijalima, bez potrebe za složenim procesima pripreme i visokim troškovima proizvodnje.
Kompanija Nanodiy rano je prepoznala potencijal nove tehnologije
Već 2016. godine, startap kompanija Nanodiy osvojila je treće mesto za digitalnu proizvodnju termotransfera na konferenciji EBAN Winter University održanoj u Zagrebu. Tada prikazan proces proizvodnje termotransfer etiketa osnova je današnje DTF tehnologije.
Na sajmu FESPA 2019, Nanodiy je prvi put predstavio transfer boje na tamne tkanine korišćenjem pigmentnog mastila, belog termolepka i providnog filma. Krajem te godine, u Kini je počela proizvodnja prvih verzija štampača koji su koristili lateks belo mastilo umesto belog lepka za štampanje na tamnim tkaninama. Proces štampe je pojednostavljen i od Nanodiy transfera boja u nekoliko koraka sveo se na današnji proces izrade DTF transfera u jednoj liniji.
Potencijal DTF-a su primetili mnogi
Početkom 2020. godine počeo je „hype“ DTF tehnologije. Potencijal ove tehnologije su primetile razne kompanije, od proizvođača hardvera, softvera, boja i filmova. Počela je trka ko će uzeti deo kolača u ovoj novoj tehnološkoj niši.
Epsonove tehnologije su bile u prvom planu. Prvi funkcionalni štampači koji su se pojavili na tržištu bili su bazirani na Epson kancelarijskim štampačima sa raznim nadogradnjama i veoma lošim kineskim RIP softverom.
Paralelni razvoj je rađen na kineskom hardveru koji je razvijen u protekloj deceniji za potrebe kineskih proizvođača štampača velikog formata. Hardverski deo je urađen u Kini, a štamparske glave su najčešće bile Epson OEM glave, modeli DX5, DX7, XP600, I3200. Poslednja korišćena glava, iako ne i najčešća, jeste I1600.
Prvi pokušaji DTF tehnologije imali su problem sa postojanošću boja, kvalitetom filma i kompatibilnošću sa štampačima. Međutim, brza adaptacija i inovacije dovele su do nekoliko ključnih poboljšanja. Razvijene su specijalne pigmentne boje koje su povećale otpornost na pranje, PET filmovi su poboljšani boljim premazima za ravnomerniji prenos boja, a nanošenje lepka je automatizovano, što je povećalo konzistentnost štampe.
DTF pet godina kasnije je tema koju smo obrađivali u poslednjem broju Print magazina, koji je dostupan onlajn. Možete ga pročitati ovde.
