U drugom razgovoru u našem serijalu o ženama koje oblikuju domaću i regionalnu grafičku industriju posetili smo gospođu Branku Domazet, direktorku kompanije Konica Minolta za Adria region.
Branka je u industriju ušla tiho, još kao studentkinja, a danas upravlja trima regionalnim tržištima. Njen put nije bio isplaniran do najsitnijih detalja, ali ga je obeležila ona vrsta upornosti koja je neophodna za uspeh u sektoru koji se neprestano menja. U njenom glasu nećete čuti strogu korporativnu distancu, već srdačnost osobe koja je karijeru gradila usklađujući je sa porodičnim obavezama i koja, uprkos visokoj poziciji, i dalje veruje da je empatija ključ uspešnog liderstva.
Šta ste prvo pomislili kada ste dobili naš poziv za razgovor na temu žena u svetu štampe?
Iskreno, prvo što sam pomislila jeste koliko se ova industrija zapravo promenila. Kada sam započinjala karijeru, tehnologija i grafički sektor doživljavali su se kao veoma tehničko, često i isključivo muško okruženje. Danas fokus više nije samo na mašinama, govorimo o inovacijama, digitalnoj transformaciji i strateškom partnerstvu sa klijentima. Upravo zato ovakvi razgovori imaju veliku vrednost. Oni predstavljaju ogledalo promena u industriji, ali i u društvu u celini.
Kako ste se našli u grafičkoj industriji? Da li je to bio vaš svestan izbor ili se dogodilo spontano?
Bio je to splet okolnosti koji je vremenom prerastao u svestan izbor. U Konica Minoltu sam došla kao studentkinja, bez jasne predstave gde će me taj put odvesti. Međutim, grafička industrija ima posebnu dinamiku koja vas lako privuče. Počela sam od operativnih i prodajnih poslova, učila i razvijala se zajedno sa kompanijom. Ono što me je zadržalo jeste neverovatna transformacija kojoj sam svedočila. Posmatrati prelazak sa klasične kancelarijske štampe na digitalna workflow rešenja, industrijsku štampu i pametne tehnologije iskustvo je koje vas neprestano podstiče da učite.
Kada govorimo o profesionalnom razvoju, koje biste vrednosti izdvojili kao ključne koje su vam pomogle?
Bez sumnje, to su prilagodljivost i kontinuirano učenje. U industriji koja se stalno menja ne smete dozvoliti da vaše znanje postane statično, morate učiti jednako brzo kao i tržište. Takođe, sposobnost slušanja, razumevanja različitih poslovnih kultura i donošenja teških odluka u složenim situacijama veštine su koje se ne uče iz knjiga, već kroz svakodnevne izazove.
Često se govori o „muškom“ i „ženskom“ stilu rukovođenja. Kako vi gledate na te podele? Kako biste opisali svoj stil vođenja ljudi?
Smatram da postoje različiti stilovi, ali ih ne bih strogo vezivala za pol. Zanimljivo je da se empatija, komunikacija i inkluzivnost – osobine koje se tradicionalno pripisuju ženama – danas smatraju ključnim kompetencijama modernog liderstva. Moj stil zasniva se na poverenju i jasno postavljenim ciljevima. Čvrsto verujem da, kada ljudi razumeju zašto nešto rade, rezultati dolaze prirodno, bez potrebe za preteranom kontrolom.
Da li ste ikada imali osećaj da vas drugačije procenjuju zato što ste žena u tehničkom sektoru?
Tokom karijere bilo je različitih situacija i očekivanja, ali sam uvek nastojala da fokus zadržim na radu, rezultatima i profesionalnom pristupu. Svako od nas, bez obzira na pol, poziciju ili okolnosti, tokom karijere mora da dokazuje svoje znanje, odgovornost i sposobnost. Profesionalni autoritet ne stiče se titulom, već integritetom koji gradite godinama.
Ceo intervju objavljen je u Print Magazinu broj 3/26. Pročitajte ga ovde.
